Otpremnina pri prestanku radnog odnosa

U skladu sa trenutno važećom regulativom, postoje tri oblika otpremnine koje se isplaćuju zaposlenom pri prekidu radnog odnosa, i to:

  1. otpremnine kod odlaska u penziju;
  2. otpremnine koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba – tehnološki višak;
  3. otpremnine koje se isplaćuju zaposlenima kojima prestaje radni odnos u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju u skladu sa aktom Vlade.

Kako je treća tačka uglavnom vezana za preduzeća koja su većinski u državnom vlasništvu, pažnju ćemo usmeriti na prve dve solucije.

Otpremnina kod odlaska u penziju:

Poslednjim izmenama Zakona o radu (jul 2014. godine) propisana je obaveza poslodavca da isplati zaposlenom, u skladu sa opštim aktom, otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve (pre izmene bilo je tri) prosečne zarade prema poslednjem objavljenom podatku zavoda za statistiku.

U praksi se najčešće javljaju sledeće nedoumice:

a)   Šta ako poslodavac opštim aktom da utvrdi visinu otpremnine na koju zaposleni ima pravo pri odlasku u penziju na drugačiji način u odnosu na zakonsko rešenje (na osnovu prosečne neto zarade zaposlenog, ili proseka zarada svih zaposlenih…)?

Ukoliko je otpremnina iz opšteg akta manja od otpremnine koja je utvrđena Zakonom, poslodavac je u obavezi da izvrši isplatu otpremnine u iznosu koji propisuje zakon – Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 120-08-051/2012-02 od 4.2.2013. godine.

Ako je otpremnina iz opšteg akta veća u odnosu na otpremninu utvrđenu zakonom , deo otpremnine koji se isplaćuje zaposlenom preko tog iznosa predstavlja druge prihode koji se oporezuju po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, a to je porez po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove od 20%.

b)   Da li visina otpremnine koja se isplaćuje zaposlenom prilikom odlaska u penziju zavisi od vremena provedenog kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu?

Visina otpremnine zbog odlaska u penziju ne zavisi od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu. Zakon samo propisuje najmanji iznos otpremnine koji svaki zaposleni mora da dobije. Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati otpremninu zbog odlaska u penziju u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Kazne za poslodavce koji ne izvrše isplatu na način i u roku propisanom zakonom su rigorozne, i kreću se od 800.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, odnosno od 400.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.

Na kraju, bitno je napomenuti da se pod pojmom dve prosečne zarade misli na dve prosečne bruto zarade (neto zarada uvećana za porez i doprinose na teret zaposlenog).