U skladu sa trenutno važećom regulativom, postoje tri oblika otpremnine koje se isplaćuju zaposlenom pri prekidu radnog odnosa, i to:

1. otpremnine kod odlaska u penziju;
2. otpremnine koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba – tehnološki višak;
3. otpremnine koje se isplaćuju zaposlenima kojima prestaje radni odnos u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju u skladu sa aktom Vlade.

Kako je treća tačka uglavnom vezana za preduzeća koja su većinski u državnom vlasništvu, pažnju ćemo usmeriti na prve dve solucije.

Otpremnina kod odlaska u penziju:

Poslednjim izmenama Zakona o radu (jul 2014. godine) propisana je obaveza poslodavca da isplati zaposlenom, u skladu sa opštim aktom, otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve (pre izmene bilo je tri) prosečne zarade prema poslednjem objavljenom podatku zavoda za statistiku.

U praksi se najčešće javljaju sledeće nedoumice:

a)   Šta ako poslodavac opštim aktom da utvrdi visinu otpremnine na koju zaposleni ima pravo pri odlasku u penziju na drugačiji način u odnosu na zakonsko rešenje (na osnovu prosečne neto zarade zaposlenog, ili proseka zarada svih zaposlenih…)?

Ukoliko je otpremnina iz opšteg akta manja od otpremnine koja je utvrđena Zakonom, poslodavac je u obavezi da izvrši isplatu otpremnine u iznosu koji propisuje zakon – Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 120-08-051/2012-02 od 4.2.2013. godine.

Ako je otpremnina iz opšteg akta veća u odnosu na otpremninu utvrđenu zakonom , deo otpremnine koji se isplaćuje zaposlenom preko tog iznosa predstavlja druge prihode koji se oporezuju po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, a to je porez po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove od 20%.

b)   Da li visina otpremnine koja se isplaćuje zaposlenom prilikom odlaska u penziju zavisi od vremena provedenog kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu?

Visina otpremnine zbog odlaska u penziju ne zavisi od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu. Zakon samo propisuje najmanji iznos otpremnine koji svaki zaposleni mora da dobije. Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati otpremninu zbog odlaska u penziju u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Kazne za poslodavce koji ne izvrše isplatu na način i u roku propisanom zakonom su rigorozne, i kreću se od 800.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, odnosno od 400.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.

Na kraju, bitno je napomenuti da se pod pojmom dve prosečne zarade misli na dve prosečne bruto zarade (neto zarada uvećana za porez i doprinose na teret zaposlenog).

Poreska kontrola

Poreska uprava je  završila kontrolu u Vašem preduzeću, dobili ste zapisnik u kome su navedeni rezultati kontrole.  Delegirajte nam Vaše poverenje kako bi zajednički pokušali osporiti navode Poreske uprave…

Za većinu poreskih obveznika poreska kontrola predstavlja jedan od najstresnijih delova poslovanja, pa zbog toga često izbegavaju da traže povraćaj poreskih davanja, i u svojim knjigama imaju tzv. poreske kredite – odnosno pretplate poreskih obaveza. Razlozi za takvo stanje su višestruki, počev od samih knjigovodstvenih evidencija obveznika, preko nejasnih i neusklađenih zakonskih i podzakonskih akata, pa sve do samog načina i postupka vršenja kontrole.

Po završenom postupku kontrole, poreska uprava interpretira pronađene nepravilnosti i sastavlja zapisnik o izvršenoj kontroli u kome navodi utvrđeno činjenično stanje zajedno sa eventualnim posledicama (dodatne poreske obaveze, zatezne kamate i potencijalne kazne). Poreski obveznik ima pravo prigovora na zapisnik o izvršenoj kontroli, koji svojom formom i sadržinom pokušava da ospori navode kontrole i koji  mora biti potkrepljen odgovarajućim dokazima.

Nakon razmatranja prigovora poreska uprava donosi rešenje u kome može da uvaži ili odbaci navode iz prigovora na zapisnik. Poreski obveznik ima pravo žalbe na doneto rešenje, kojom pobija nalaze navedene u  rešenju i istu u propisanoj formi podnosi drugostepenom organu poreske uprave.

Kada je žalba na poresko rešenje odbijena, jedino što Vam preostaje je sud i upravni spor protiv države.

Ako ste u bilo kojoj od faza gore navedenog postupka,  obratite nam se s poverenjem.

Transferne cene su cene po kojima se odvijaju transakcije između povezanih lica. Činjenica, da je putem formiranja transfernih cena moguće minimizirati poreske obaveze, odlučujuće je uticala na naše poresko zakonodavstvo da se ozbiljnije posveti ovom problemu. Poreski obveznik je dužan da prikaže transakcije sa povezanim licima u poreskom bilansu po cenama “van dohvata ruke” (tržišnim cenama), odnosno sprovede odgovarajuće korekcije u svom poreskom bilansu.

Zakonska regulativa

Način vršenja korekcija rashoda i prihoda nastalih u transakcijama sa povezanim licima uređeni su Zakonom o porezu na dobit pravnih lica i Pravilnikom o transfernim cenama i metodama koje se po principu “van dohvata ruke” primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima.

• U skladu sa odredbom člana 59.  ZPDPL, transfernom cenom se smatra cena nastala u vezi sa transakcijama među povezanim licima.
• Obveznik je dužan da transakcije po transfernim cenama  posebno prikaže u svom poreskom bilansu.
• U svom poreskom bilansu obveznik je, dužan da posebno prikaže kamatu po osnovu depozita, zajma, odnosno kredita između povezanih lica.
• Obveznik je dužan da uz poreski bilans podnosi dokumentaciju o transfernim cenama u formi izveštaja, odnosno izveštaja u skraćenom obliku najkasnije do 29.06.2017.

Naša usluga

• Izrada izveštaja o transfernim cenama, uključujući i pripremu odgovarajuće dokumentacije.
• Prezentacija i odbrana nalaza iz izveštaja u postupku kontrole poreskih organa.
• Podrška pri izradi politike transfernih cena za sva povezana društva.

Izrada dokumentacije o transfernim cenama je najsloženije i najteže područje primene poreskog prava gde Vam naš stručan tim može pomoći, da u kratkom roku i po veoma povoljnim cenama izvršite svoje zakonske obaveze. Pridružite se listi od preko 50 zadovoljnih klijenata koji koriste naše usluge iz ove oblasti. Za sve dodatne informacije slobodno nas kontaktirajte na 062.515.523 ili office@rfklazovic.com.

Pošto je broj kompanija koje se bave uvozom i naročito izvozom usluga u stalnom

porastu, u nastavku teksta ćemo objasniti poreski aspekt ovih poslovnih promena.

PDV kod izvoza i uvoza usluga obrađen je u skladu sa Zakonom i zvaničnim

mišljenjima ministarstva finansija.

Izvoz usluga

Kod izvoza usluga ključna odrednica je mesto vršenja usluga. Ukoliko je mesto

usluga van Srbije, ne postoji obaveza za pdv. Konkretno za veliki broj firmi mesto

prometa usluga je definisano članom 12. stav 3. tačka 4. Zakona koji kaže da je

mesto prometa usluga:

mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za

koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište

ili prebivalište, ako se radi o uslugama:

zakon nabraja 11 podtačaka za koje važi prethodno, između ostalog i sledeće:

(4) u oblasti ekonomske propagande;

(6) bankarskog, finansijskog poslovanja i poslovanja u oblasti osiguranja i

reosiguranja, osim iznajmljivanja sefova;

(7) savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga;

(8) obrade podataka i ustupanja informacija;

Pojednostavljeno, kod svih ovih usluga kao mesto vršenja usluge određuje se

sedište inostranog partnera, te samim tim ne podleže oporezivanju u Srbiji, tj firma

izvoznik usluga (sa prethodne liste) nije PDV obveznik.

Kod popunjavanja poreske prijave treba obratiti pažnju na sledeće: podaci o iznosu

naknade za promet dobara i usluga čije je mesto prometa van teritorije Republike

Srbije, ne iskazuju se u poreskoj prijavi PDV, s obzirom na to da se radi o naknadi

za promet dobara i usluga koji nije predmet oporezivanja PDV,  (Mišljenje

Ministarstva finansija, 413-01-829/2008-04 od 14.4.2008. godine), odnosno

prihod ostvaren od izvoza usluga se ne evidentira u poreskoj prijavi PDV

Uvoz usluga

Kod uvoza usluga poreski tretman je odlučujuće determinisan članom 10 Zakona:

U članu 10. Zakona o PDV, koji se bavi pitanjem poreskog dužnika, a kojim je

propisano da je poreski dužnik: (a) obveznik PDV iz člana 8. i člana 9. stav 2.

ovog Zakona, (b) poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u

Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet

dobara i usluga u Republici ili (c) primalac dobara i usluga, ako strano

lice pod (b) ne odredi poreskog punomoćnika a ako je poreski dužnik i

obveznik PDV dužan je da ispuni sve obaveze koje su ovim zakonom propisane

za obveznika PDV, osim izdavanja računa.

U slučaju da  ne postoji poreski punomoćnik stranog lica, poreski dužnik je domaća

firma kao primalac usluga, i stoga ima obavezu da na vrednost primljenih usluga

obračuna PDV. Obračun PDV se vrši kroz interni obračun, u kome se navodi ime

ino partnera, iznos usluge u devizama, iznos u RSD po srednjem kursu i iznos PDV.

Navedeni PDV se može koristiti kao prethodni porez (član 28.  Zakona), tj

obveznik PDV primalac usluge ima pravo na odbitak prethodnog poreza pod

uslovom da je na vrednost primljene usluge obračunao PDV, i da su te usluge

iskorišćene za oporeziv promet i za poslovne svrhe, odnosno u cilju obavljanja

delatnosti.

Praktično, stvorena obaveza za pdv se istovremeno može koristiti kao prethodni

porez, što znači da ne postoji realno poresko opterećenje.

Kod samog popunjavanja PDV prijave iznos poreske obaveze (po internom

obračunu) se unosi u prijavu samo kao iznos poreza (polje 103) dok se iznos

osnovice tog poreza (odnosno iznos ino računa) ne evidentira u pripadajućem

polju (003). Što se tiče prethodnog poreza tu se popunjavaju i iznos osnovice i

iznos PDV (polja 008 i 108 poreske prijave).

U saradnji sa kompanijom Arrow soft svim novim klijentima omogućeno je

besplatno korišćenje softvera za robno knjigovodstvo. Program u

potpunosti ispunjava sve moguće  zahteve za robno i magacinsko poslovanje.

Moduli za fakture veleprodaje, maloprodajne kalkulacije, trebovanja, radne naloge.

Na ovaj način korisnici osim potpuno besplatnog programa, imaju i mogućnost

uvoza podataka (izvoda i nematerijalnih troškova) iz finansijskog računovodstva

i generisanje niza izveštaja iz domena upravljačkog računovodstva u skladu sa

specifičnim potrebama svakog klijenta ponaosob.

{pdf}

{pdf}

{pdf}